Zašto radiš to što radiš?

Primećuješ li da su ti navike i ponašanja automatizovani u nekim slučajevima i da ti se čini da nemaš nikakav izbor za drugačije? Iza svake odluke i biranja ponašanja krije se razlog, motiv zbog koji nas vuče ka nečemu. Mi nikada ne radimo nešto ako ne smatramo da od toga nemamo makar kakvu korist, samo što su mnoge od tih koristi često neosvešćene, toliko skrivene da čak i nama samima deluju nemoguće.

Čak i mazohistična i destruktivna ponašanja imaju za cilj zadovoljenje neke potrebe. Na primer, osoba koja trpi nasilje može duboko u sebi da smatra da to zaslužuje, ili može da, ukoliko je trpela nasilje u detinjstvu i iako zna da je to loše po nju, ipak bira takvo okruženje jer je to ono što je poznato. To je čini u neku ruku komfornom, dakle, zadovoljava potrebu za poznatim i bezbednim iako je to daleko od bezbednog. Može i da zadovoljava potrebu za kažnjavanjem usled osećaja nedovoljnosti ili griže savesti, krivice i sličnog. Može da postoji i još mnogo opcija i razloga zbog kojih radimo nešto što radimo.
Ovo objašnjenje je pomalo banalizovano za potrebu ove objave i zapravo je mnogo dublje i kompleksnije, ali suština je da do naših dubljih poriva možemo (gotovo samo) doći uz rad sa terapeutom, nikako uz instagram ili slične self help metode jer je svako od nas drugačiji.

Ukoliko ne razumeš zašto radiš nešto što uporno radiš, otkrivanje toga može biti poput reinkarnacije i novog buđenja.