Klackanje sa odlukama
Znaš one momente kad doneseš odluku pa vratiš… pa iznova i iznova preispituješ i iznova odluku donosiš? Ako ne znaš za te momente, čestitam, savladala si odličnu lekciju zrelosti i odgovornosti! Ako ipak znaš, nastavi da čitaš ovaj tekst kako bi razumela šta zaista radiš.
Kad odlučiš nešto pa onda pokušavaš da se cenkaš, ti se zapravo klackas da li želiš da platiš cenu koja ide uz tu odluku ili ne. Htela bi sve, i nadaš se da ćeš novim preispitvanjem doći do ideje kako da ipak imaš sve i da ne rizikuješ ama baš ništa. Nažalost. život tako ne funkcioniše i retko kad nađemo način da imamo sve, najčešće samo izgubimo tonu vremena, energije i produbimo svoju frustraciju, anksioznost, ljutnju i strah. Čega se mi tu zapravo plašimo kada se klackao u donošenju odluke? Pogrešne odluke. Plašimo se fantazije da ćemo tom odlukom sebi naneti neko veliko zlo. Plašimo se i da se odreknemo stvari usled te odluke. Ali ako se vratimo par koraka nazad setićemo se da pogrešne odluke ne postoje. One su tu da nas nauče nešto i uvek nas dovedu u bolju poziciju nego u kojoj smo bili – nekad autoputem, nekad kroz šiblje. Svaka teška odluka je prilika za novi rast.
Kako izgleda zrela reakcija i odluka? Ona bi zvučala nekako ovako: Da, teško mi je da se odreknem onoga što je sa druge strane ove odluke. Tužna sam, ljuta, i uplašena šta će se desiti, i kakve ću sve situacije i događaje morati da propustim, ali verujem da je svaka odluka u životu prava i da nas vodi tamo gde treba. Iz poštovanja prema sebi ne želim više da prolazim kroz iznova ista pitanja i trampe koje pokušavam da osmislim. Preuzimam odgovornost za osećanja i za potencijalne situacije koje mogu da se izrode nakon ove odluke i verujem da imam kapaciteta da iznesem sve što može da mi se desi.
Kako ti ovo zvuči? Ako se nagon za preispitvanjem vrati, a u početku hoće jer tvoje unutrašnje dete ne zna i dalje da može da ti veruje (treba da mu dokažeš), ti iznova ponavljaj sve navedeno. Svesno spreči kontrolu i potencijalnu kritiku koju ćeš usmeriti ka sebi. Bitan momenat koji ne treba da zaboraviš ovde su osećanja. Budi sa njima, prihvati svoju tugu, ljutnju i odtuguj, i ne dozvoli nikome da ti se u nju meša.