Kada praznici nisu praznični
Praznici su obično predstavljeni kao vreme sreće, okupljanja i zajedništva sa porodicom. Reklame i poruke sugerišu da je to period ljubavi, davanja, radosti i sreće. Međutim, za mnoge ljude, ova slika idealizovane porodične sreće može biti suprotnost njihovom stvarnom iskustvu. Traumatični odnosi, disfunkcionalna dinamika ili toksično ponašanje unutar porodice, nemanje stvarnog kontakta, osećaj nepripadanja i tuge mogu učiniti praznike izvorom stresa, bola i anksioznosti, ali i praznine. Za ove pojedince, nemanje obaveze da proslavljaju praznike sa porodicom predstavlja oslobađanje, priliku za postavljanje granica i zaštitu mentalnog zdravlja.
Porodične traume i toksične dinamike mogu se manifestovati kroz različite oblike: verbalno ili fizičko zlostavljanje, emocionalnu manipulaciju, zanemarivanje ili konstantne konflikte. Ljudi koji su odrasli u ovakvim sredinama često osećaju dužnost da održavaju veze s porodicom, čak i kada su te veze štetne za njihovo blagostanje. Društvena očekivanja i kulturni pritisak dodatno komplikuju ovu situaciju, namećući ideju da je porodica nešto što treba negovati bez obzira na cenu.
Kako se traume manifestuju tokom praznika
Praznici često donose intenzivne emocije i evociraju uspomene iz detinjstva, što može pojačati osećaj nesigurnosti ili tuge. Ljudi sa traumatičnim porodičnim iskustvima mogu osećati krivicu zbog želje da se distanciraju. Odabir da se ne proslavljaju praznici s porodicom ne bi trebalo da bude tabu. Postavljanje granica je ključno u zaštiti ličnog prostora i emocionalne sigurnosti jer pritisak da budete prisutni na okupljanjima uprkos lošim iskustvima može pogoršati vaše mentalno zdravlje.
Kako da kreirate svoje rutine i praznike po svojoj meri? Provodite praznike na način koji vama donosi radost i mir – bilo da je to uz prijatelje, sami uz dobru knjigu, ili kroz volontiranje. Razgovor sa terapeutom može vam pomoći da procesuirate osećanja i pronađete strategije suočavanja.
Tugovanje za porodicom kakvu smo priželjkivali, ali nikada nismo imali, predstavlja dubok i složen proces prihvatanja stvarnosti. Ovo tugovanje nije uvek očigledno, jer se često maskira osećajem krivice ili srama zbog sopstvenih očekivanja. Preboljevanje ne znači zaboravljanje tih želja, već prihvatanje činjenice da su one bile izraz naše potrebe za sigurnošću, ljubavlju i podrškom. Ovaj proces zahteva vreme i unutrašnji rad, ali omogućava stvaranje prostora za nove odnose i iskustva koja mogu ispuniti te iste potrebe, iako možda na drugačiji način nego što smo zamislili. Važno je sebi dozvoliti tugu, ali i pružiti sebi šansu da redefinišemo porodicu na način koji nas istinski podržava i osnažuje.
Praznici nisu univerzalno vreme sreće, već prilika da postavite prioritete i kreirate iskustva koja vas istinski ispunjavaju. Postavljanjem granica, traženjem podrške i stvaranjem sopstvenih tradicija, možete redefinisati šta praznici znače za vas.
____________________________________________________________________________________________________________
Ukoliko ti je ovaj tekst koristio i ukoliko želiš da podeliš svoje misli ili iskustvo, možeš to uraditi u komentaru. To pomaže vidljivost mojih iskustava i znači mi jer tako znam da ovo što deim može mnogima da koristi. Takođe, možeš da se pretplatiš na moju imejl listu kako bi ti stizalo obaveštenje svaki put kad napišem novi tekst.
Hvala ti što si ovde.