“Ja bih baš volela da sam takva” sindrom
Da li i ti koristiš frazu “baš bih volela da sam takva” kako bi sebi opravdala nešto što nemaš ili poziciju u kojoj si danas?
Jednom sam razgovarala sa prijateljicom koja mi je na temu putovanja rekla: “To što ti tako putuješ sama je super. Ja bih baš volela da sam takva”. Isprva sam se zbunila, a potom samo izustila “Pa budi takva.”
Posle sam zastala da razmišljam koliko često čujem tako nešto i koliko često i meni samoj dođu misli i u kojim slučajevima. Jer, kako to misliš takva? Šta to znači? U ovom slučaju, ako ti se putuje, putuješ, zar ne?
Šta se tu zapravo desilo? Ona je na trenutak poželela da to bude i njena svakodnevica, ali je sama sebe sabotirala mišlju da ona to nikad neće moći i zatvorila tu opciju zauvek bez imalo preispitivanja. Time sebi zatvaramo mogućnost da budemo drugačiji. Zašto? Pa, manje je bolno ostati tu gde si nego izaći iz komforne svakodnevice, zar ne? Manje je bolno i ne pokušati da uradimo nešto što naizgled želimo nego pokušati, pa da nam bude teško, ili na kraju i ne uspeti. Je li tako? U tim situacijama sebi objašnjavamo kako smo bespomoćni i kako su nam stvari nedostižne, a istina je sasvim drugačija. U suštini se plašimo bilo koje promene i živimo po starim obrascima iako nas ne čine srećnima, ne koristeći naš pun potencijal.
Uloga žrtve
Ako sebe uhvatiš da imaš ovakva uverenja, ili da ti nadolaze ovakve misli, znaj da je to samo varka tvog mozga koja te baca u ulogu žrtve. Ako ne osvestiš to, može da te konstantno blokira da ne dobiješ ono što želiš. Ti nikad nisi žrtva, uvek imaš odgovornost i slobodu izbora.
Kad ti mozak pošalje ovakvu misao možeš da je preispitaš
- Šta smatram pod time takva? Kakva je to osoba koja je takva? Na primer, osoba koja sama putuje? Ili osoba koja dobro zarađuje? Koja ima kvalitetan odnos s partnerom? Koja je asertivna? Spontana, vesela, smirena? Da li se ona rađa ili se oblikuje?
- Da, neke stvari je teže dostići nego neke druge, ali nije nemoguće. Šta je potrebno toj osobi? U slučaju putovanja, snalaženje u prostoru, korišćenje aplikacija, jezik, planiranje puta, hendlovanje straha…? Koja dobro zarađuje – ideja, prodornost, veštine, preporuka, kreativnost? Šta od toga mogu ja da izvežbam?
- Zašto ja mislim da ja ne mogu da budem takva? Zašto mislim da se neke veštine ne mogu naučiti? Zašto mislim da nisam dovoljno dobra da budem “takva”?
- Da li zaista ne mogu da budem takva ili zapravo *ne želim da platim cenu* da bih bila takva (stres oko putovanja, strah od samoće, anksioznost) pa sebi objašnjavam da je to za mene nedostižno i predstavljam kao da mi je nešto oduzeto?
- Gde sve smatram da ne mogu da budem “takva”? Šta sve smatram da je meni nedostižno?
- Šta mogu da počnem da radim DANAS kako bih podigla stanje svesti i izazvala sebe da promenim svoje obrasce?
Mi u svakoj situaciji biramo u odnosu na to da li nam se nešto isplati. Svesno ili ne. Šta tebe sprečava da budeš “takva”?