To nisam ja, to je moj mehanizam odbrane

To nisam ja, to je moj mehanizam odbrane

Mehanizmi odbrane su psihološki mehanizmi koje koristimo nesvesno kako bismo zaštitili svoje emocionalno blagostanje od stresa, konflikta ili neprihvatljivih misli i osećanja. Koristeći mehanizme odbrane, možemo održati određeni nivo psihičke stabilnosti i funkcionalnosti i koriste nam takođe i kao zaštita od potencijalno traumatičnih iskustava ili sećanja. Možemo i reći da su nas mehanizmi odbrane na neki način i spasili i održali živima. Oni mogu biti adaptivni u jednom periodu, ali posle određenog vremena mogu dovesti do nesvesnih obrambenih obrazaca koji otežavaju emocionalni rast i odnos sa samim sobom i drugima na duže staze.

Koji su neki od mehanizama odbrane?

Kada ljudi kažu sa ponosom “ja sam takav” , “nemam ja vremena da se stresiram” , “ja ne razmišljam o tome” , često smatraju da su to oni, ali ne i da su to mehanizmi odbrane. Neki mehanizmi odbrane nas u datom momentu čuvaju od neprijatnosti, ali na duže staze mogu da nam prave razne poteškoće do mere da nam više energije treba za mehanizam odbrane nego za suočavanje sa neprijatnošću od koje nas mehanizam čuva. Jedan od čestih mehanizama odbrane je potiskivanje i on podrazumeva potiskivanje neprijatnih ili bolnih misli, osećanja ili sećanja iz svesti, kako bi se izbegao emocionalni stres. Tu je i projekcija, kad osoba projektuje svoje neprihvatljive ili negativne osobine, želje ili impulse na druge ljude, umesto da ih prepozna u sebi. Tako se ljuti na druge i ogovara ih, a ne primećuje da ono što im smeta tako zapravo postoji i u njima samima, i da se uopšte ne radi o drugima nego o nama.

Kao mehanizam koristimo i racionalizaciju koja uključuje pronalaženje “logičnih” ili prihvatljivih objašnjenja za neželjeno ponašanje ili situacije, kako bi se smanjio unutrašnji konflikt. Možemo koristiti i intelektualizaciju kako bismo se distancirali od emocionalnih aspekata problema, fokusirajući se na analitičke aspekte, ili negaciju, kada odbijamo da prihvatimo  stvarnost kako bismo izbegli suočavanje sa neprijatnim ili bolnim istinama.

Šta raditi sa mehanizmima odbrane?

Nekad ne moramo raditi puno, ili ništa sa njima, ako nam služe. Izazov nastaje kad nam ne služe na zdrav način više jer smo ih uzeli kada smo bili infantilni, a u odraslom dobu možemo da izgradimo veće kapacitete za nošenje sa neprijatnostima. Kada postanemo svesni odakle dolaze mehanizmi odbrane i koji su to mehanizmi koje koristimo, sledeći korak je da razvijemo svest o tome kako oni utiču na naše ponašanje, misli i emocionalno blagostanje. Jedan od koraka je samoosvešćivanje. Prepoznavanje i prihvatanje mehanizama odbrane koje koristimo. To može uključivati refleksiju o našim reakcijama, obrascima ponašanja i obrascima razmišljanja u različitim situacijama. Možemo i istražiti korene naših mehanizama odbrane kako bismo razumeli zašto ih koristimo i kako su se formirali tokom našeg života. Ne moramo, ali nekada je korisno istražiti i razmotriti prošle traume, iskustava ili uverenja koja su oblikovala naše obrambene obrasce. I naravno, rad na promeni, praktikovanje novih strategija za suočavanje sa stresom, razvijanje emocionalne inteligencije i rad na povećanju samosvesti. Ponekad je korisno potražiti podršku od terapeuta ili savetnika kako bismo dublje istražili naše mehanizme odbrane i radili na njihovoj promeni. Terapija može pružiti siguran prostor za izražavanje i razumevanje naših emocionalnih potreba i izazova. Ukoliko vam bude potrebna podrška i pomoć u prevazilaženju izazovnih momenata, slobodno me kontaktirajte i zakažite razgovor. Rad na promeni mehanizama odbrane može biti dugotrajan proces koji zahteva vreme, strpljenje i samosaosećanje. Važno je da budemo blagi prema sebi dok se suočavamo sa svojim obrascima ponašanja i radimo na njihovoj promeni.



Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.