Da li se hvališ ili se žališ?

Ego i mi. Da li je on deo nas ili smo mi=ego? Recimo da postoji jedna žena, nazvaćemo je Jelisaveta. Jelisaveta komunicira da joj je teško što joj život ne ide u drugom smeru i želi da promeni obrazac ponašanja u pogledu biranja partnera i toka svog života. Recimo da ona objašnjava svoje biranje partnera kao nekorisno, da su to ljudi koji joj pružaju finansijsku sigurnost, uspešni su i kao i ona sama i u tom pogledu liče na nju, jer je i ona sama borbena, snažna, vredna, dobro zarađuje, kreće se u skupom okruženju, razmenjuje svoje ideje sa intelektualcima. Međutim, njeni partneri su obično na kraju jedna te ista osoba, i svaki liči na njenog prethodnog partnera. Oni su previše u poslu i nemaju kapaciteta da je čuju, vide kao osobu, ne razumeju njene emocije, postiđuju je umesto podržavaju i ne oseća se emotivno bezbedno sa njima. Na tome je počela da radi na svom terapijskom radu i Jelisaveta bi želela i da se uda i ima porodicu, ali dok priča o prijateljicama ili ljudima oko nje koji su u braku ne zvuči baš da im mnogo zavidi. Jelisaveta govori nešto poput ovoga:

“Mislim da je taj aspekt ipak važan, da se ostvariš na tom polju isto. Volela bih da imam tu jaku sponu sa nekim ko me zaista poznaje i razume, sa kime mogu da usporim i gledam u zvezde uveče. Ali, evo gledam ove moje drugarice i mislim se kako su se uvezale u te mameće brige, nemaju ni novca za godišnji odmor, postale su ženetine, onako neuredne. Izgubile su ženstvenost, taj život, to mi je sve tako prosečno, ja na primer provedem mesec čitajući 3 knjige, a one ni u čemu ne napreduju. Nekako nema živosti u tom bračnom životu, one pričaju o receptima i pelenama, sve mi je dosadno što one rade. A nisu pre bile takve. Mislim, ja se toga užasavam. Doduše, imaju one tu podršku, imaju pored koga da legnu uveče i provode vrlo toplo svoje praznike i vikende. Imaju porodične rituale i vidim ih da se često i smeju. Često kad ih zovem imaju te porodične ručkove, ali meni bude neprijatno da dođem nekako se osećam kao uljez.

Mada, šta znam, ne cvetaju ni njima ruže baš puno. Mislim meni neko da govori šta da radim posle svega što sam i sama postigla, to ne ide. Evo, okej, ja nisam udata, ali po tu cenu ne znam ni da li bih bila. Ja se ježim od takvih priča i takvog života, ja sam drugačija, mogu sebi da priuštim šta želim i gde želim, niko me ne vuče za rukav i imam svoju slobodu. Zamisli da ja tako sve podredim takvom životu gde mi je dan-noć usmeren na muža i bebi stvari? Ja sam kreirala svoj biznis, ja sam nezavisna žena. Ne možeš mene tek tako staviti u jednu kutiju…Ja mogu da u istoj godini odem gde želim, evo prošle godine mi se naprasno išlo na Maldive. Mislim ja živim skroz drugačiji život. Posećujem važne događaje širom zemlje, evo moji biznis partneri su nedavno bili u mom gradu i prošli smo puno strategija za samo nekoliko dana. Prošle godine sam kupila i kuću, meni novac nije nikakva prepreka, ja sam vlasnica više lokala po gradu, ja sve to sama postigla. Ustaneš u 6, radiš do 8 uveče, onda poslovne večere, konferencije, napretci. To sam sve ja uradila i postigla sama.*

Šta se ovde zapravo desilo? Jelisaveta čim je počela da govori o svojoj težnji za intimnošću i kad je taman bila blizu da iznese šta joj zapravo fali, njen ego koji je izraziti gonič je preuzeo celu ulogu, ugušio njen autentični self i nastavio u svom maniru nipodaštavanja tuđih izbora i veličanja njenih izbora. Ona je pocepala dve realnosti i napravila je ili-ili. Ili si u bebećim pelenama ceo dan i s mužem koji te guši, ili si uspešna i slobodna žena. Njen ego je iskoristio priliku da pokaže koliko je ona zapravo dobra u svemu što radi i koliko je bolja od svih ostalih koji nisu ona. Ona se “gadi” i “užasava” žena koje nemaju šta ona ima i smatra sebe mnogo važnijiom od drugih. Ostali su izgleda nedovoljni i nedostojni nje.

Cela ova priča deluje zbunjujuće, zar ne? Počela je sa nekim žalom i spremnošću za promene, ali se okrenula u suprotnom smeru i izdigla sva postignuća Jelisavete kako bismo joj se svi mi divili. Da li se ona žali onda ili ponosi sobom? Da li onda Jelisaveta zaista želi taj brak i intimnost ili ipak ne? Možda i želi, ali to ne možemo da vidim od ega koji pokori njen self i plasira svoje ideje kao njene. A ako bismo je posmatrali samo kao jedinku i zanemarili da je to ego, mislim da bismo se složili da ona zapravo i ne želi promenu. Ne želi da plati cenu za tu promenu koju govori da želi. Pustiti ego da nas vodi kroz život, ubeđuje nas i donosi odluke umesto nas je vrlo nezgodna stvar.

E sad, svako od nas se bori sa egom na ovaj ili onaj način. Nečiji narcizam je izraženiji više, neki manje. Da li si razmišljala gde ti puštaš svoj ego da te vodi, a gde uspeš da ga staviš pod kontrolu?

U svakom od nas se krije jedna Jelisaveta i ovaj primer je da samo bliže dočara tok radnje. Recimo da govoriš o stvarima koje bi da promeniš. Da li je to učenje jezika, promena prebivališta, posla, ili prosto htenje nečeg što ti nemaš, ali neko drugi ima… Da li zaista želiš promenu o kojoj pričaš ili ili se samo hvališ? Razmisli da li samo dangubiš svoje i tuđe vreme o željama i planovima koje zapravo nisi spremna da sprovedeš.