Posao u Dohi – Vlatkova priča

Posao u Dohi – Vlatkova priča

U jednom od prethodnih tekstova mogli ste da pročitate kako izgleda život u Dohi iz perspektive jednog ugostitelja. Ovaj put pišem takođe o životu u Dohi, ali na osnovu priče moj druga Vlatka Lukića koji je dobio posao u Dohi kao inženjer. Kako izgleda radni dan nekog ko se bavi građevinom, koje su prednosti i mane, ali zašto je sve to vredno, pročitajte u ovom tekstu.

Kako je sve počelo?

Vlatko je u Dohi od marta 2016. godine. Ponudu za posao dobio je 2 meseca ranije, i to od prijatelja sa fakulteta koji je tada radio 4 meseca u toj kompaniji. U to vreme, Vlatko je bio bez posla sa nezavršenim master radom i premišljao se da li da prihvati ponudu ili ne.

“Tih poslednjih dana u Srbiji postao sam svestan koliko sam veliki korak napravio. Bilo mi je teško, ali sam znao da radim pravu stvar… Jednostavno, u Srbiji za tek svršene studente je izuzetno teško da nađu posao u mojoj struci. Tu neku vrstu depresije sam osećao sve dok nisam sleteo u Dohu. Tada je, nekako, sve nestalo.”

 

Prvi dani na poslu

Vlatko priča da, čim je stigao, dobio je motivaciju da sve izgura. Kaže da je prve dane na poslu zamišljao kao upoznavanje sa kompanijom i sistemom rada, ali odmah je bio poslat na svoje prvo gradilište.

“To me je baš iznenadilo, ali kada se uzme u obzir da su projekti već bili u odmakloj fazi, bilo mi je i razumljivo. Kasnije sam čuo da uglavnom sve kompanije funkcionišu tako. Moram priznati da je prva godina bila moje “vatreno krštenje”. Radilo se punom parom 6 dana u nedelji, po 11-12 sati. Radno vreme je uglavnom 8 sati, ali se u građevini  skoro svakodnevno radi prekovremeno. Prva 3 meseca nisam uspeo da se snađem u svemu tome, ali je kasnije sve došlo na svoje mesto.”

Inače, prvi radni dan na Bliskom istoku je nedelja. Slobodni dani su petak i subota. Međutim, u Vlatkovoj struci, pogotovo u radu na terenu tj. u operativi, nije moguće izostajati 2 dana. On uvek radi 6 dana u nedelji.

Puno se radi…a da li se puno i zaradi?

“Stekao sam mišljenje da plata zavisi od standarda države iz koje dolazite. S obzirom na to da dolazim iz Srbije, plata je sasvim zadovoljavajuća za naše uslove. Ali, za uslove u Dohi je ispod proseka. Na primer, da dolazim iz bogatije evropske države imao bih veća primanja na istoj poziciji. A ako pričamo o štednji, sve zavisi koji su vam ciljevi. Ako želite da “životarite” po Dohi, mogu vam reći da ćete uživati. Alkohol, na primer, nemate u slobodnoj prodaji sem u radnji QDC za koju vam je potrebna posebna dozvola. Osim toga, možete ga naći u barovima i klubovima.

Novac mi je podjednako bitan kao i iskustvo koje stičem ovde. Ako, pak odlučite da štedite, moći ćete da odvojite u stranu više nego što biste zaradili u Srbiji. U odnosu na Srbiju, ovde zaista mogu da zaradim novac koji mogu kasnije da uložim u privatan biznis. Planiram i da se stambeno obezbedim i istovremeno da radim na svetskim projektima. Trenutno je Bliski istok “najveće gradilište” na svetu i  za moju struku je destinacija broj jedan.”

Vlatkovi planovi zavise od trenutne situacije u Dohi, ali u Srbiji, tako da nisu fiksirani. On svakako planira da se vrati u Srbiju u jednom momentu. Vlatko kaže da zbog obima posla baš i nema vremena za druženje. Uglavnom se to svodi na odlazak na plazu ili organizovani roštilj petkom. Iz Srbije mu najviše nedostaju porodica, kako on kaže, i jedna i druga.

Prednosti i mane života u Dohi

Vlatko kaže da je u Dohi dobro to što ima sunca preko cele godine, mada kaže da i to sunce ne prija preko leta.

“Zaista je pretoplo. I leti uglavnom svi putuju van Katara. I da, da sam žensko, verovatno bi mi na prvom mestu bili silni tržni centri i butici..haha. :)”

On slobodan dan voli da iskoristi na plaži, gde se relaksira i napuni baterije za novu radnu nedelju. Kao loše strane Dohe, Vlatko napominje saobraćaj. Kaže da je katastrofa i da mu velike gužve baš smetaju. Kao još jedan minus navodi i to što ne radi sa ljudima kojima je engleski maternji jezik. Uglavnom su to ljudi iz Indije i Nepala i to ga sprečava da usavrši engleski onoliko koliko bi voleo.

Kako pronaći posao u Dohi?

Vlatko kaže da, koliko je čuo, postoje agencije koje nude poslove, ali i da mnogo pomažu preporuke. Od papirologije njemu nije trebalo mnogo stvari. Overio je diplomu osnovnih studija i izvadio međunarodnu dozvolu kako bi kompanija mogla da mi reši vizu. U roku od desetak dana nakon potpisivanja ugovora je i odleteo.

“Možete i sami slati svoj CV raznim kompanijama. Što se tiče dokumentacije, kompanija sve obavi. Uglavnom vam kompanije nude ugovor u kojem vec imate obezbeđen smeštaj i prevoz do posla. Sve zavisi kakav dogovor napravite. Inače, cene stanova su visoke. U višespratnim zgradama, cena jednosobnog stana je oko 1 500€. U vilama, gde se svaka stambena jedinica izdaje zasebno, možete proći i za 1000€, ili manje. Zato bi vam se isplatilo da imate definisanu ovu stavku u ugovoru.”

Zašto treba smatrati uspehom ovaj odlazak?

“Prvenstveno smatram porazom što ovo ne mogu da imam u svojoj zemlji. Priliku da se poslovno razvijam i usavršavam, i prosto, da živim normalno. Nijednom se nisam pokajao što sam došao ovde. Doha je definitivno za sve ljubitelje sunčevih zraka… 🙂 Život u Dohi svodi se i na mukotrpan rad preko nedelje i odlazak u tržne centre vikendom. Ali nećete to raditi baš celog života. Inače, od sredine oktobra do aprila je period kada možete da prošetate po gradu i da uživate u vremenu. Kome odgovara takav način života za neko vreme, dobrodošao je ovde.”

If you like this post, let's share it!
0


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.