Doživljaj Varšave

Doživljaj Varšave

Ovde nećeš pročitati top 5 stvari koje treba da uradiš u Varšavi. Nećeš saznati ni gde je najbolje da odsedneš. A ni gde su najbolji pierogi. Za to pročitaj Trip Advisor. Ako te zanima šta da očekuješ od Varšave, po čemu je veličanstvena i kakav utisak ona ostavlja, pročitaj ovaj tekst.

Zašto Varšava?

Mi u Srbiji znamo da ne živimo po svetskim standardima, ali toga nismo toliko svesni sve dok ne dođemo u dodir sa onim tuđim. Baš zato se često trudim da ulazim u nešto nepoznato i daleko. Na taj način uspevam misli da usmerim u samo jednom pravcu – slobodi. Poslovica kaže svuda pođi kući dođi, ali nakon toliko odlazaka i prodiranja u nepoznato, dolasci kući su sve tužniji.

Da se ne lažemo, da posetim Varšavu odlučila sam se samo zato što su iskočile ultra jeftine avio karte (povratna karta 24 evra). Dakle, moje razmišljanje: Poljska, cene života su manje-više iste kao u Srbiji, ne gubim neku posebnu svotu novca, videću nešto novo, pa hajmo.

Nisam imala nikakva nadanja niti kakva predznanja o Varšavi. Znala sam iste informacije kao i većina ljudi – pogrom, Jevreji, Drugi svetski rat, Istočna Evropa, siromaštvo. Grad ko grad. Po uređenosti sličan Beogradu.

I onda jedna ogromna, bolna šamarčina. Kakve predrasude!

View this post on Instagram

Slavic wonder

A post shared by Teodora Stojšin (@teodorastojsin) on

Šta Varšavu čini… Varšavom?

Koliko me je samo bila sramota stereotipa sa kojima sam došla. Varšava je sve samo nije nerazvijena. Ovaj grad je, zapravo, toliko razvijeniji od Beograda i toliko ima sadržaja da ponudi. Sličan ni po ponašanju lokalaca, ni čistoći, ni sistemu, ni organizaciji, ni arhitekturi. Uredna, razvijena i ogromna.

Varšava je prebogata istorijom koja se ogleda u svakoj građevini i crkvi različitih stilova (a kojih je, može se reći, previše). Prebogata je i dugačkim i širokim parkovima čija je veličanstvenost neuporediva sa pojmom parkova u Srbiji. Njeni parkovi su poput ostalih evropskih parkova po Evropi, ni po čemu lošije uređeni od onih u Norveškoj, na primer.

Varšavu čini i odlični, sređeni gradski prevoz koji ti ne dozvoljava da igde zakasniš. Tamo se nalazi podzemna železnica, autobusi, tramvaji i naravno taksiji, ali i uber taksiji. U Varšavi predrasude o podzmenoj železnici ne važe – ona je čista i “sumnjivi lokalci” se tamo ne skupljaju.

Jedini obrisi lošijeg standarda videli su se u fasadama. Neretko im treba restauracija, ali čak i te građevine, možda i baš zato što su neodržavane, odišu nekakvom bogatom kraljevskom pozadinom. U svakoj od njih je živela neka velika ličnost i neka, nekada važna i obrazovana porodica.

Centralni delovi grada Śródmieście i Mokotow vrve od ljudi. U kružnim tokovima Varšave (a ima ih podosta) napravljeni su trgovi i svaki trg obeležava neki spomenik i/ili crkva. Ti trgovi su okruženi kafićima, restoranima, brzim hranama, francuskim pekarama i time sličnim sadržajima. Radnim danima su prepuni do kasno iza ponoći, žagor se čuje sa svih strana. Da, toliko o tome da samo Srbi „umeju da žive“ tako što ispijaju piće čitav dan po kafićima.

Obrisi veličanstvenosti

Kao iz filmova o imućnim Jevrejima ulice Varšave bude jezu neke važne umetničke porodice i neostvarenih snova. Neke života vredne ljubavi, nekog radosnog, ali nedosadanjanog dečijeg osmeha. 

Nije to grad magije poput Praga i Beča ili moderne sadašnjice poput Njujorka, Dubaija. Ne. To je jedan skoro pa uobičajeni, ali napredni istočno-evropski grad. To je grad koji će uvek nositi tu simboliku bolnog uništenja i koji ni na jednoj listi gradova verovatno nikada neće zauzeti prvo mesto… ali je zato uzeo od svakog grada po malo i izgradio svoj kutak koji odiše ljubavlju. Gospodska i kraljevska arhitektura.

Pre samo sedamdesetak godina buktao je najsuroviji rat i grad je bio pokošen. Tim ulicama je pre tako kratko vremena hodala garda smrti i krvi, a danas su to zataškale sve vesele, pastelne i prolećne boje. Vlasti su, nakon rata, iz temelja izgradile nov grad i to po sećanju na staru Varšavu. Lokalci kažu da su u tome uspeli, makar vizuelno, ali da prava Varšava nikad neće biti vraćena. Pošto su Poljaci su nakon rata mahnito počeli sa obnovom čitavog grada, pokušah da povučem paralelu s (ne)obnovom naših gradova. Nisam došla ni ko kakvog zaključka.

Stanje svesti.

View this post on Instagram

Exploring Warsaw 😊

A post shared by Teodora Stojšin (@teodorastojsin) on

I naravno, rat.

Rat se, danas u Poljskoj, kao i u većini država, koristi u komercijalne svrhe. Lokalci ne žele da pričaju mnogo o tome, nekima je samo mučno, a neke je i sramota. Ali zato, muzeji i galerije svakodnevno uče turiste o važnosti tih dešavanja.

Ipak, koliko god je nelagodno, važno je biti svestan kako ne bismo iste greške napravili i danas. Inače, u Varšavi živi Aleks moj drugar rodom iz Škotske. Pre toga je živeo u Japanu, Tajlandu, Gruziji i Srbiji i njegove savete o Varšavi shvatala sam veoma ozbiljno. Kako je on to objasnio:

Muzeji o Jevrejima se podrazumevaju kao glavna turistička atrakcija u Varšavi. Fenomenalni su, ali je ipak bolje da posetiš jedan na dan i to na dan kad ne planiraš ništa drugo da radiš. Posle toga nećeš imati želje za drugim obilascima grada. Jednostavno, suviše su jezivi.

Deluje mi da je imao pravo. Onaj ko poseti izložbu često se pretvara u lokalca koji utiske ne želi da deli sa drugima. Suviše je svega i činjenice su danas i te kako transparentne. Retko ko je spreman na toliku količinu informacija.

Šopenova umetnost

Nakon desetokilometarskog hodanja u centralnom delu grada, razmatrujući poljsku veličinu, metaforsku i realnu, sela sam na klupu ispred crkve Svetog krsta. Tamo se nalazi srce Frederika Šopena, najvećeg varšavskog kompozitora. Umetnost ili kič? Kaže Aleks, Poljaci su čudni po tom pitanju.

Zahvaljivajući se sebi što sam još jednom porasla u ovom putovanju, trgla me je, niotkuda, melodija iz klupe. Naime, tek u nekoliko klupa u gradu ugrađeni su senzori koji, kada osete nečiju blizinu, puštaju Šopenove melodije. Umetnost ili kič? Kaže Aleks, čak i mišljenja Poljaka su podeljena po tom pitanju.

Igrajući se kviza i u glavi radeći fono-test Šopenovih melodija ostavila sam i ja, kao i obično, svoje srce na putovanju. I baš kao i on, u baš tom gradu, na baš toj klupi dok me je „Prolećni valcer“ polako odvodio u dolinu spokoja i mira, dosad svojstvenog samo moru.

_____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ukoliko ti se tekst svideo, lajkuj ga, podeli ili prokomentariši. Kao i uvek, zanima me mišljenje čitaoca. Znam da Varšava nije uvek popularno turističko mesto za inostrane, pa ni za srpske turiste. Obično se češće ide u Krakov, Gdanjsk ili Vroclav… Ako si i ti posetio ili posetila Varšavu, kakvi su tvoji utisci? Šta te je najviše osvojilo u ovom gradu?

Čitamo se ponovo uskoro! 🙂

If you like this post, let's share it!
error 0


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.